Премијер Спајић у посјети Руднику угља: Имаћете подршку Владе за све значајне пројекте

Предсједник Владе Црне Горе Милојко Спајић посјетио је Пљевља у петак, 10. новембра.

Након састанка са предсједником Општине др Дариом Вранешом, премијер Спајић је одржао радни састанак са пословодством Рудника угља АД Пљевља (РУП).

У присуству министра рударства и енергетике Саше Мујовића и министра просторног планирања Јанка Одовића, премијер је, у просторијама ове компаније, изразио велико интересовање и обећао конкретну помоћ државе за пројекте измијештања ријеке Ћехотине, изградњу Цементаре и друго, а све у циљу боље валоризације енергетских потенцијала у најсјевернијој општини Црне Горе.

На самом почетку, Спајић је поручио да овај сазив Владе жели и може да направи пуно како за Пљевља, тако и за цијелу државу.

- Пљевља су била дуго времена запостављена, то сви знамо, и то је негдје постала и негативна енергија која се одмах детектује и према Подгорици. То је већ постало помало традиционално. То не смијемо да радимо. Мислим да је сада вријеме за продуктивну позитивну енергију, јер Подгорица је отворена за Пљевља, односно Подгорица су Пљевља, саопштио је премијер.

Извршни директор РУП-а, Михаило Потпара, изразио је задовољство што посјета премијера Спајића долази на самом почетку његовог мандата.

-То значи да сте препознали значај и потенцијал наше компаније, и на томе Вам се захваљујемо. Пред нама су многи изазови које треба сада да савладамо, прије свега измјештање корита ријеке Ћехотине, што представља проблем и изазов и у организационом и у финансијском смислу. Ми смо ту да те проблеме рјешавамо. Ја бих могао само рећи да је то пројекат који вриједи око 14,5 милиона еура, који је у нашем Главном рударском пројекту. Финансијски смо у могућности дјелимично да финансирамо јер смо наслиједили неке проблеме и од раније. Вјерујем да ћемо уз помоћ и подршку Владе изнаћи најбољи модел финансирања и извођења ових радова, саопштио је Потпара.

Директор Сектора за развој и инвестиције, Јагош Гомилановић, надовезао се на излагање извршног директора, и кроз мрежу адекватних илустрација подробније упознао представнике Владе са конкретном проблематиком.

-Као што је рекао извршни директор, за измјештање корита ријеке Ћехотине потребно је око 14,5 милиона еура. Надам се да ћемо успјети уз вашу подршку до почетка 2025. године да реализујемо овај пројекат како бисмо наставили експлоатацију преко корита ријеке Ћехотине. Овдје имамо велике проблеме, а то су пукотине. Приближавамо се кориту ријеке, вода преко пукотина у већим количинама продире у коп. Имамо проблеме и са одводњавањем, тако да ми стрепимо чак и од помјерања пукотина, и од могућности да дио Ћехотине уђе у коп. У том случају бисмо потопили и нашу механизацију и причињена би била огромна штета. Зато смо у задње вријеме много пажње посветили томе и изналазимо рјешења. Следеће седмице очекујемо долазак пројектанта и реевидента да заједнички тражимо та рјешења. Ми смо предузимали раније одређене активности. Тренутно завршавамо са формирањем платоа за корито Ћехотине. Упоредо са главним пројектом за измјештање радимо и ревизију, а након тога елаборат о процјени утицаја на животну средину и надам се да ту нећемо имати кочнице. Министарство и Агенција за животну средину нам нису изашли у сусрет, јер су тражили двије године праћења нултог стања. Господо, ако не експлоатишемо угаљ и Термоелектрана ће стати. Зато смо све снаге мобилисали да ово стање санирамо, рекао је Гомилановић.

Директор Сектора „Производња“ Милинко Газдић, на самом почетку свог излагања, упознао је премијера са рекордним резултатима које је остварио РУП.

- Желим само да нагласим да је од 1952. године до данас рекордна производња била 2022. године, када је и произведено 8.260.000 м3 чврсте масе откривке. Прије тога рекорд је био 1986. године када је произведено 7.800.000 м3чм откривке. На данашњи дан производња на откривци износи 8.054.000 м3чм, а то значи да смо у складу са пројектом. Већ смо испунили годишњи план за 2023. годину. Међутим, по Бизнис плану нијесмо, јер смо циљно у Бизнис план мимо пројектованих 8 милиона уврстили 9, 6 милиона из разлога што смо имали дефицит маса и нијесмо могли да накипамо корито ријеке Ћехотине. Имали смо у Бизнис плану и Глисницу гдје су нам из Агенција за заштиту животне средине, буквално у образложењу, написали да нам дају мониторинг од 800 дана да испитамо утицај на пчеле, слијепе мишеве и комарце. То је било застрашујуће, у овој сали смо били када је била јавна расправа, саопштио је Газдић и осврнуо се систематично на питање измјештања корита ријеке Ћехотине.

- Никада ПК „Потрлица“ од оснивања до данас није боље изгледао геометријски. И по дубини и по ширини је у складу са пројектном документацијом. То нам кажу професори са универзитета, то нам кажу инжењери који долазе из других рудника. Мислим да је наш површински коп школски примјер за Средњу и Јужну Европу – када су у питању површински копови овог типа. Када смо дошли и преузели Рудник 2021. године, направили смо пресјек стања на копу. Имали смо откривено  240.000 тона угља спремно за експлоатацију. Само захваљујући што је Термоелектрана продужила ремонт, ту годину мјесец и по дана, није дошло до прекида испоруке угља, односно прекида рада Термоелектране због недостатка угља. На данашњи дан имамо откривено и припремљено за експолатацију 1,2 милиона тона угља. Имамо феноменалан фронт радова, али имамо проблем. Ми смо испоштовали пројектоване границе. Пројекат је радио Рударско-геолошки факултет и мој цијењени професор Божо Колоња. Сигурносно растојање од ријеке Ћехотине је испоштовано. Међутим, десила нам се појава клизишта и пукотина. Угао пројектоване завршне косине копа је 24 степена. Ми смо на 15,6 степени. Много мање од пројектованих, али је нестабилан. Имамо нову пукотину која нам се појавила на 48 метара од корита ријеке Ћехотине, претпостављамо да је ипак дубока. Да може да откине ламелу иза себе. Иако смо на растојању 180 метара од корита ријеке Ћехотине. Ту су ове спољне парцеле о којим говорим. Ми смо алармирали све, рударског инспектора, обавјестили ресорно министарство, обавјести смо пројектанте, реевиденте и у сриједу нам долазе пројектанти Главног рударског пројекта из Бора. И позвали смо пројектанте допунског рударског пројекта који важи од 2020. – 2025. године, по коме данас радимо, јер за нас Главни рударски пројекат, иако је ревидован, није примјењив. Немамо још еколошку сагласност на елаборат за животну средину. Још једном апелујем да се Ви са позиције предсједника Владе и ви као министри укључите и заложите своје ауторитете, да нам убрзају доношење тих одлука, да нам не одређују 800 дана мониторинг и томе слично, казао је Газдић.

Он је нагласио да морамо измјестити ријеку Ћехотину до децембра 2024. године да би фронт рударских радова проширили према Калушићима.

- Ми на данашњи дан, иако имамо откривено 1,2 милиона тона угља, имамо блокирано и конзервирано 450.000 тона угља због клизишта које се појавило. Сматрамо да, ако будемо имали добру подршку свих министарстава и разумијевање, да ћемо и ову кризу пребродити. Велики проблем који смо наслиједили јесте тај што смо имали закашњење са фронтом радова у источном дијелу. Покренута је процедура измјештања далековода 2019. године. Ми смо је завршили у новембру 2021. године. Једна трећина копа била је потпуно блокирана и заостатак је био на откривци 14 милиона. По пројекту и идејном ркешењу Рударско-геолошког факултета, Ћехотину не би могли измјестити још за три године. У последње три године, ми смо до данашњег дана одложили 23 милиона тона кубика чврсте масе откривке. Понављам, то су рекорди, то је најбоља производња у историји, саопштио је Газдић и нагласио да је измјештање Ћехотине најбитнији пројекат који се ради у Црној Гори 2024. године.

- Добро запамтите шта вам кажем данас. Сједим овдје и имам мало више година од свих вас, са својим искуством вам тврдим да ако то не завршимо, рад Термоелектране се доводи у питање, узалуд је еколошка реконструкција, и ту треба сви буквално да се укључе. Уколико треба мјесечно или 15-дневно да се шаље извјештај министру и влади, како бисте имали информацију којим темпом радимо и докле смо стигли, стојимо вам на располагању. Ево, ја намећем нама обавезу, али мислим да то треба тако. И ту нам треба потпуна подршка свих у држави. Свих министарства, свих служби, свих ресора. Понављам и закључујем, то је број 1 пројекат који има у Црној Гори.

Министар Мујовић се сагласио да је ријеч о изузетно важном пројекту и са аспекта заштите живота људи.

- Чим имате ове детектоване пукотине, то је једна темпирана бомба. Не можемо ми предвидјети какве ће бити падавине, какав ће бити водоток, која је његова снага. Дакле, ја лично, то сам рекао и премијеру у неким нашим неформалним разговорима, заиста ово сматрам најзначајнијим пројектом гдје као држава морамо показати једну потпуну спремност да заштитимо тај огроман ресурс који имамо, да некако Рудник угља позиционирамо на прави начин, тако да мислим да ту неће бити дилеме.

Једна од централних тема састанка било је утврђивање нове цијене угља за Електропривреду Црне Горе, што би умногоме олакшало реализацију посла на измјештању Ћехотине.

Тим поводом, извршни директор компаније је истакао да би повећање цијене и за један еуро, у односу на садашњих 33 еура за калоријску вриједност 9.211кЈ/кг, за Рудник угља значило много.

- Један еуро нама значи 1,5 милиона годишње, два еура 3 милиона годишње. Скраћивањем рока који имамо око споразума за дивиденду, ако одложимо за једну годину, приходоваћемо недостајућа средства од око 7 милиона. А ништа не штетимо никога, само пролонгирамо за годину дана, поручио је Потпара, апострофирајући значај овог питања о коме ће се, у наредном периоду, како је и договорено, преговарати на релацији ЕПЦГ-РУП-Влада Црне Горе.

Појашњавајући посебну важност ове теме Потпара је да рекао ЕПЦГ, као власник РУП, мора водити рачуна о томе, јер је цијена угља основни извор инвестиција, не само трошкова, те да, у случају да се не постигне договор око повећања цијене угља, неко мора сноси одговорност за инвестиције.

 - Ми смо данас поднијели иницијативу да се формира заједничка комисија која ће учествовати у разговорима око цијене, саопштио је Потпара.

Тема којој је, такође, посвећена значајна пажња јесте питање изградње фабрике цемента у Пљевљима.

Премијер Спајић се посебно интересовао за све детаље око овог пројекта, попут експлоатације угља са предвиђене локације, сировина за производњу цемента, концесија, начина функционисања те фабрике, изградње кречане и слично.

Пословодство Рудника угља му је представило све досадашње активности представника ове компаније по том питању, коме ће се, у наредном периоду, посветити значајна пажња, као и питању пословног односа са Електропривредном Србије – питању које ће се, према ријечима министра Мујовића, апсолвирати на предстојећем састанку са министарком енергетике у Влади Републике Србије.