Лекић за АДРИУ: Рудник угља биљежи историјске успјехе и рекордне резултате!

Рудник угља Пљевља данас је успјешна компанија која остварује завидне производне и финансијске резултате. Просјечна плата је у јануару 2020. године износила 765 еура, а данас је она више од 300 еура већа, оцијенио је у интервјуу за портал АДРИА извршни директор Рудника угља Милан Лекић.

Законска обавеза свих државних предузећа јесте да поднесу извјештај о пословању за претходну годину. Како бисте оцијенили пословање Рудника угља у 2022. години?

Када бих у једној реченици покушао да дефинишем годину за нама рекао бих да је 2022. година период у коме смо остварили више него успјешне производне резултате, значајну нето добит Друштва, спровели један широки инвестициони замах и манифестовали, у пуном капацитету, друштвено-одговорну политику према нашем здравству, вјерским организацијама, невладином сектору, нашим спортским колективима.

Иако је производни процес, и ове године, пратио низ проблема, захваљујући успјешној координацији менаџмента и посвећеном приступу запослених, успјели смо да произведемо тачно 1.722.535 тона угља, што је за 6,0% више од плана и за 11,2% више него у претходној години. Говорећи језиком егактних података, истичем да смо у истом периоду остварили и импозантне резултате на откривци, и то у износу од 8.260.357 м3чм, што је за 3,3% више од плана, а за чак 28,1% остварење је више у односу на претходну 2021. годину.

Оно што желим са поносом да истакнем, као извршни директор компаније, јесте да је претходна година, што се тиче експлоатације откривке, била рекордна у богатој историји Рудника угља који је, подсјетићу, почео са радом 1952. године. Такође, желим да напоменем да је у октобру мјесецу претходне године откопано и одложено 963.577 м3чм откривке, што је за чак 63,3% више од плана. Уједно, то је и масимална експлоатисана мјесечна количина откривке од почетка рада наше компаније.

Што се тиче финансијских биланса, желим да истакнем да је у структури укупних прихода који су у 2022. години износили 61.017.008 €. Приходи од продаје угља за потребе Термоелектране Пљевља су били већи за 15,2%, а приходи од продаје на тржишту широке потрошње већи су за 70,4% у односу на, такође успјешну, 2021. годину.

Узимајући у обзир претходне калкулације прихода и расхода, односно сублимирајући финансијске резултате за 2022. годину, као и имајући у виду да извјештаји још увијек нису ревидовани, уз умањење за порески расход периода у износу од 3.153.849 €, долазимо до позитивног нето резултата у износу од преко 9.435.000 €, што је значајно боље и односу на иновирани Бизнис план за 2022. годину, али и у односу на остварење из 2021. године. Рудник угља је током 2022. године уплатио преко 19.283.000€ обавеза према држави и локалној самоуправи. Друштво нема неизмирених пореских нити кредитних обавеза. Дакле, ситуација у компанији је на високом нивоу.

Анализирајући функционисање цјелокупног електроенергетског система у Црној Гори, велику енергетску кризу која је током протекле године погодила цијелу Европу, па тако и нас, можемо закључити да без Рудника угља АД Пљевља Црна Гора, заиста, не би била стабилна и функционална.

У потпуности сте у праву, и драго ми је што чујем такав став, јер сматрам да је ријеч о објективном сагледавању стварности. Рудник угља је темељ енергетске стабилности Црне Горе и кичма енергетског сектора и цјелокупне индустријске производње у Црној Гори. Ево неколико конкретних података... Укупна производња електричне енергије у 2022. години износила је 3.234 GWh, гдје је највеће учешће имала Термоелектрана Пљевља са 44,96%, хидроелектрана Перућица са 22,13%, хидроелектрана Пива са 17,28%, вјетроелектране 9,98%  и мале хидроелектране са 5,65%. Укупну количину угља за потребе Термоелектране у 2022. години произвео је и испоручио управо Рудник угља АД Пљевља.

Ти проценти су били далеко већи током неколико мјесеци у претходној години када су биле крајње неповољне хидролошке прилике, и када је удио наше Термоелектране у производњи електричне енергије био преко 70%, а на моменте и преко 90%. Замислите шта би се догодило са Црном Гором и њеним финансијама да у том тренутку није постојао јединствени пљеваљски енергетски ланац Рудник угља – Термоелектрана.

Значај Рудника угља у електроенергетском ланцу Црне Горе препознао је и актуелни премијер Дритан Абазовић који је, приликом званичне посјете нашој компанији, поручио следеће: „Да није било Рудника угља и Термоелектране претходних мјесеци ми бисмо као држава запали у колапс“. Слична запажања изнио је и министар капиталних инвестиција Ервин Ибрахимовић, али и велики број других званичника.

Све што сте истакли наводи нас на закључак да Црна Гора још увијек није спремна за тзв. праведну транзицију која подразумијева постепено елиминисање употребе угља у процесу производње електричне енергије? Који је Ваш став о томе?

Црна Гора није спремна, апсолутно, али само из једног разлога. Деценијама уназад у Црној Гори није направљен ниједан енергетски објекат, и то је чињеница због које би неко требало да одговара. Такво одсуство визије и немара према нашој енергетици је просто недопустиво и мора да служи као опомена цијелом друштву за убудуће.

С друге стране, мој лични став, али и огромне већине људи који на један добронамјеран и стручан начин сагледавају енергетску ситуацију код нас, али и шире, јесте да је ослањање на тзв. обновљиве изворе енергије (ОИЕ), поготово у контексту Црне Горе, једна велика лутрија и коцкање са интересима ове државе и овог друштва. Да не буде забуне, поздрављам сваки напор који иде у правцу максималне валоризације наших хидро, вјетро и соларних потенцијала. Електропривреда Црне Горе вуче конкретне и значајне потезе у том правцу, и то је нешто што максимално подржавам. Али, увијек ћу бити противник оних идеја и планова који подразумијевају избацивање угља и гашење термоелектрана. То никако није добро. То није рационално.

Подјсетићу вас да ОИЕ имају своје предности прије свега када су у питању еколошки стандарди, али и конкретне недостатке који се тичу реалне способности да се компензује онај дио електричне енергије који добијамо захваљујући Руднику угља и Термоелектрани. То су нестабилни и нестални извори енергије. Због тога, сваки потез у процесу „праведне транзиције“ мора да буде пажљиво одмјерен, и што је најважније, морамо да слушамо глас струке, и само глас струке.

Да се вратимо на ситуацију у самој компанији. Поменули сте и „широки инвестициони замах“ у Руднику угља. На шта конкретно мислите?

Када смо преузели одговорност за управљање овом компанијом, прије тачно двије године, затекли смо једно катастрофално стање када је у питању наша механизација, док су магацини били малтене празни. Подсјетићу на један еклатантан примјер немара према компанији од стране бившег ДПС менаџмента. Имали смо ситуацију да је од 17 дампера носивости 100 тона на дневном нивоу у погону било 3. Зато, ми смо у протеклом периоду зановили нашу разнородну механизацију без које, просто, нема квалитетног рада Рудника угља. Набавили смо откопно-утоварну, транспортну и помоћну механизацију. Конкретно, у октобру прошле године смо укључили у рад нови багер Комацу - запремине корпе 12м3. У новембру смо укључили нови хидраулични багер Хитачи - запремине корпе 7м3. Укључили смо и два дампера Белаза од 136 тона, 4 Комацу дампера носивости 92 тоне. Укључили смо булдозер гусјеничар, грејдер, утоварач и доста тога још. Дакле, спровели смо један од највећих инвестиционих циклуса у историји компаније. Све ово је доста коштало – преко 15 милиона смо потрошили на разне инвестиције, али без улагања нема успјеха и профита. Истовремено, пажљиво смо анализирали потребе наше компаније, пратили тржиште и зацртане пословне циљеве, због чега смо и повећали радну снагу. Резултат је морао да дође.

Поменули сте и радну снагу... Ваша политичка конкуренција је у више наврата спочитавала повећање радне снаге. Шта имате да кажете на то?

То је нешто на шта сам посебно поносан – и као извршни директор, и као Пљевљак и као грађанин Црне Горе. Заиста немам времена да се обазирем на спочитавања људи који замало нису уништили компанију, али због шире јавности, дозволите ми да истакнем неколико чињеница, како бисмо разјаснили ту тему.

У јануару 2021. године, дакле, три мјесеца прије него сам ступио на позицију извршног директора, у Руднику угља је било запослено 765 људи. Двије године касније имамо ситуацију да је број запослених већи за око 400 људи. Ријеч је о 400 нових и конкретних радних мјеста које смо отворили у нашој компанији и за која је исказана пословна потреба. Уколико то гледамо с друге стране, ријеч је о 400 плата више у нашој компанији и у нашој општини.

Међутим, оно што желим да кажем јесте да је упркос издацима за додатних 400 бруто зарада, наш свеукупни финансијски резултат одличан и већи у односу на ту фамозну рекорду 2020. годину, о којој сам причао небројено пута до сада. Исто тако важно, ми смо драстично повећали плате радницима. Просјечна плата је у јануару 2020. године износила 765 €. Данас је она преко 300 евра већа. Зимницу радницима смо повећали за 40%. И, још нешто желим да кажем када је ријеч о запошљавању. Ми смо затекли стар колектив, просјечна старост радника је била 50 година, сада је она драстично смањена. Запошљавамо доминантно младе људе. Радна снага је била лоше распоређена, фалило је радне снаге на круцијалним позицијама. Тако, имали смо ситуацију да када оду људи на боловања, машине остају без руковаоца, због чега радници нису могли да користе годишње одморе, па су преко тужби наплаћивали своја потраживања. И дан данас имамо те тужбе. Императив претходног руководства била је максимизација профита на уштрб радничких права. Тога данас више нема. Данас је Рудник угља успјешна компанија која остварује завидне производне и финансијске резултате, и служи на понос свих запослених и грађана наше општине, али и шире.