Кричак за "Глас рудара": Влада да заштити енергетске ресурсе од стручњака непатриотских определења који служе страним силама

„Нужно је да свака држава направи своју реал-економичну и што здравију стратегију и од ње не одступа док на то не буде истински приморана јер предаја енергетског сектора заснованог на производњи струје од угља и прелазак на обновљиве изворе енергије гура земљу у дужничко ропство и представља у неку руку губитак самосталности“, рекао је за "Глас рудара" редовни професор са Рударско-геолошког факултета проф. др Лазар Кричак.

Он сматра да термоелектране имају својих и предности и мана. Предности се, првенствено, тичу стабилности електроенергетског система, док су мане загађеност ваздуха, воде и земљишта које се јављају услед рада термоелектрана.

Као некога ко је имао прилику да се стручно усавршава у Пољској, питали смо проф. Кричака да нам објасни шта би за ту земљу значило избацивање угља, имајући у виду чињеницу да је Пољска, иначе, један од већих произвођача угља у Европи.

„С обзиром на то да је угаљ један од главних извора енергије у земљи, одустајање од производње угља би имало значајне економске последице, а што би довело до губитка радних мјеста у угљенокопима и у припреми угља, као и у индустријама које су зависне од угља као извора енергије.

Одрицање од производње угља би за Пољску био приличан ризик, ако узмемо у обзир енергетску сигурност, економски раст сједне стране и заштиту животне средине и здравље људи са друге. Пољска је богата различитим врстама угља и то је још увек најзначајнији извор енергије, па би у случају престанка производње и коришћења истог то подразумевало знатна инвестиционa улагања у нове, чистије изворе енергије као што су ветро- и соларне електране.

На наше питање да прокоментарише чињеницу да, када је ријеч о загађености животне средине, сва пажња и сва кривица је усмјерена према угљу, док се утицаји гаса, нафте и саобраћаја умногоме апстрахују, проф. Кричак се сагласио да је угаљ један од главних извора загађења ваздуха, али, како је рекао, “не смемо занемарити и друге изворе загађења”.

“Гасови и нафта такође имају значајан утицај на животну средину, а саобраћај је један од највећих извора загађења у градовима.Гасови, као што је угљен диоксид, који се емитују приликом коришћења нафте и горива, такође имају значајан утицај на загађење ваздуха и квалитет животне средине. Од изузетне је важности да обратимо пажњу на утицај различитих извора загађења на животну средину. Угаљ јесте један од главних извора емисија стакленичких гасова и других загађујућих материја, али он није једини.

Такође, саобраћај је један од највећих извора загађења, како у градовима тако и на авионским летовима и морским путовањима. Емисије од возила су у знатној мери повезане са проблемима здравља као што су болести срца и друге.

Укратко, загађење животне средине је комплексан проблем и треба да се обрати пажња на утицај различитих извора емисија на животну средину. Решење овог проблема изискује сарадњу и акције од свих сектора друштва, укључујући научнике, привреду, владе и јавност”, наводи он и истиче да „у ери када се лаж све теже и теже разликује од истине, уз изражене колонијалне склоности и апетите великих сила, чини се као рационална варијанта да свака земља у зависности од својих ресурса угља и енергетских капацитета, геостратешких околности и низа других утицајних фактора, направи сопствену стратегију енергетског сектора и прилагођава је стратегији која им се покушава наметнути до оне мере док то не представља штету за домаћина (применити стратегију што дужег одолевања притисцима)“.

Такође, проф. Кричак истиче да је CO2, као један од шест гасова стакленичке баште (уз метан, азотни оксид и друге), велики проблем за глобално загревање, те да је неопходно спровести конкретне мјере како би се заштитила животна средина, али, како је рекао, не на рачун сопствене штете већих размјера.

Када је ријеч о утицају тзв. обновљивих извора енергије (ОИЕ), он констатује да су, у поређењу са традиционалним изворима енергије, еколошки прихватљива рјешења која имају мањи негативни утицај на животну средину, због тога што не емитују загађујуће материје и њихова експлоатација не пружа сличне ризике као што је случај са угљем и нафтом.

„Међутим, постоје неки негативни утицаји на животну средину од ОИЕ. На пример, изградња хидроелектрана може да доведе до уништења екосистема река и океана, а изградња ветроенергетских турбина може да угрози птице и друге ваздушне животиње. Такође, прозводња соларних панела може да има штетан утицај на животну средину, као што су загађење воде и отпадни материјали”, каже проф. Кричак.

На крају, питали смо проф. Кричака да нам саопшти шта све од угља може да се производи, осим електричне енергије.

“Угаљ је универзалан материјал и може се користити за производњу различитих ствари. Осим електричне енергије, угаљ се може користити за производњу:

- Брикета и пелета - ови производи се користе као гориво у домаћинствима и индустрији.

- Кокса - кокс се користи као гориво у производњи челика.

- Гас - угљени гас (метан) може се произвести прерадом угља и користити као гориво у привреди и за грејање.

- Хемикалија - угаљ се може користити као сировина за производњу различитих хемикалија, као што су азотна киселина, сумпорна киселина, бензол, толуол, анилин и друге.

- Угљени прах - угљени прах се може користити као сировина у различитим индустријским процесима, као што је производња гуме, каучука, пигмената, крејона, козметике и сл.

- Угљенок - угљенок је високоугљеничнни материјал који се користи у производњи електроде и других производа.

- Угљене филтри - угљене филтри се користе за прочишћавање воде и ваздуха од загађујућих материја.

- Керамика - угљен се може користити као сировина за производњу керамике, као што су туњици и грануле за филтрирање воде”.

Проф. др Лазар Кричак рођен је 1962. године у Лазаревцу, гдје је завршио Средњу школу. На Рударско геолошки факултет у Београду, Смер за површинску експлоатацију, дипломирао је 1986. године. Након дипломирања, 1987. године запошљава се на Рударско геолошки факултет као асистент-приправник на предмету Бушачко-минерски радови. Исте године уписује постдипломске студије на научној области Површинска експлоатација. Докторску дисертацију одбранио је 1997.године, а 1998. изабран је у доценте и активно се укључује у одржавање наставе и вежби из предмета Бушење и минирање, Специјалне методе минирања и Сеизмика минирања. У звање ванредног професора изабран је у јануару 2003, а 2008. године изабран је у звање редовног професора. Обавио је више специјализација у Пољској, Чешкој, Шведској, Белгији, САД-у. Тренутно је Шеф смјера за површинску експлоатацију лежишта минералних сировина и Замјеник Шефа Катедре за површинску експлоатацију лежишта минералних сировина, Рударско геолошког факултета у Београду.

Слободан Радовић