Бугарин за "Глас рудара": Одајем признање руководству Рудника угља на стручном, професионалном и домаћинском вођењу компаније

Директор Института за рударство и металургију Бор, др Миле Бугарин у интервјуу за корпоративни лист „Глас рудара“ поручио је да су Рудник и ТЕ Пљевља, стратешка предузећа, која захтевају добре домаћине управљања са неопходном визијом стратешког развоја овог система. 

Институт за рударство и металургију Бор представља научно истраживачку организацију завидне репутације и једног, заиста, импознатног историјата. Можете ли нам рећи нешто више о организацији на чијем сте челу?

ИРМ Бор је научно-истраживачка, стручна организација која обухвата све делатности које се односе на минералне ресурсе почев од; геологије, рударства, металургије, неорганске технологије, црне и обојене индустрије, индустријске информатике,  хемијских испитивања састава руда, земљишта, вода, ваздуха, отпада, технолошка испитивања обогаћења руда метала и неметала, прераду индустријског отпада са племенитим металима до нивоа комерцијалне чистоће.

Ради комплетне пројекте за област минералних ресурса са комплетном индустријском инфраструктуром, врши комплетан мониторинг животне средине, комплетан инжењеринг и консалтинг услуге, ради на иновацији нових технологија и њиховој имплементацији за област прераде минералних ресурса; метала, неметала, угљева, отпадних вода и прераде индустријског отпада.

ИРМ је опремљен најсавременијим лиценцираним софтверима за пројектовање из области геологије, рударства, металургије, пословне информатике, грађевине, машинства, енергетике који омогућавају веома високу прецизност, квалитет и брзину продукције пројеката из назначених области.

ИРМ је опремљен бројним лабораторијама као што су за хемијску анализу метала, неметала, угљева, вода, ваздуха, земљишта, отпада, испитивања геотехничких карактеристика тла и стена, металуршка испитивања, металографска и физичко испитивања метала и легура, комплетна испитивања квалитета ужади за жичаре, испитивање земљишта за пољопривреду, органска испитивања састава отпада, и друга испитивања у лаборторије које су исталисане на око 8.000м2, у којима је смештена најсавременија опрема у коју је уложено око 10,5 милона еура, а у софтвере за пројектовање око 4,8 милиона еура. Укупна провршина пословног простора ИРМ је око 15.000м2 који је савремено опремљен потребном инфраструктуром савременог дизајна.

Укупан број запослених у ИРМ-у је око 240, од чега 29 доктора техничке струке у научним звањима, 39 младих доктораната, 70 инжењера свих техничких профила, а остали запослени су техничари, лаборанти и режиско особље.

У овом тренутку Институт остварује сарадњу са Рудником угља на неколико пројеката, међу којима се посебно издваја изградња цементаре. Одржали сте презентацију под називом „Студија могућности производње цемента са ниским фактором клинкера (LC3) на бази минералних сировина у Руднику угља АД Пљевља са резултатима технолошких испитивања лапорца, глине, кречњака и гипса за потребе градње фабрике цемента“. Докле је стигао тај посао?

ИРМ има дужу сарадњу са Рудником Пљевља, веома добро познајемо потенцијал минералних ресурса Пљеваља. Пљевља су по минералним ресурсима најбогатија општина Црне Горе, поред угља као најзаступљеније минералне сировине, која се експлоатише више од 70 година, постоје солидне резерве олова и цинка које се данас експлоатишу у руднку Шупља Стијена, затим, огромне резерве лапорца, глина, кречњака, доломита, као и појаве руде говожђа слабијег квалитета које нису значајније истраживане.

Од 1952. године до данас, укључујући и потрошњу угља за ТЕ која је пуштена у рад 1982. године, произведено и прерађено је преко 80 милиона тона угља, што јасно говори о значају тог рудника који производи сада око 210 МW/часу електричне енергије. Последње године значајне количине угља се пласирају и за комерцијалну потрошњу, чиме рудник чини још више профитабилним на пољу финансијски одрживе производње и развоја.

Током последњих година Рудник угља је веома уређен у стручном смислу, успостављен је професионални, домаћински приступ вођења тог Рудника, и он заиста данас представља школски пример како треба развијати, водити откопавање и планирање развоја експлоатационих радова на површинском копу Рудника. Тако добро стање развоја етажа на копу, успостављеног  односа при откопавању јаловине  и руде, планско одлагање јаловине, је реткост данас видети на бројним коповима у региону као што је то у Руднику у Пљевљима, то говорим из великог пројектанског и производног искуства и заиста треба одати признање руководству рудника на постигнутим резултатима.

Управо се ради Главни пројекат откопавања лежишта Потрлице и Калушића, који ће после после бројних измена и допуна главног пројекта који је израђен пре више десетина година, ресетовати стање на овом лежишту, оптимизовати га са најсавременијим софтверима урадити најповољнију оптимизацију и одабрати најбољу варијанту оптимизованог Копа одрживог развоја лежишта Потрлица - Калушићи до краја века овог лежишта, са комплетном одрживом инфраструктуром за време експлоатације и након завршетка експлоатације овог лежишта.

Оно што је битно за будућност Пљеваља јесте шта даље након завршетка овог лежишта?

Као што сам нагласио, пљеваљска Општина располаже са више лежишта угља. Поред активног лежишта, постоје и више других лежишта угља која су добрим делом истражена, али која морају са геолошког и рударског аспекта да се детаљније оптимизују и сагледају са аспекта одрживог укључења у експлоатацију у одређеним годинама у динамику експлоатације са лежиштем Потрлица- Калушићи, како би се успоставио дужи животни век одрживе производње електричне енергије у систему ЕПЦГ.

Као што сам рекао, производња ЕЕ из ТЕ Пљевља је кичма одрживог система производње ЕЕЦГ, све дотле док се не изнађу алтернативна решења из обновљивих ресурса, што ће требати веома дуго време да се нађе алтернатива супституције, односно наднокнаде производње ЕЕТЕ Пљевља.

То алтернаривно решење производње ЕЕ из обновљивих ресурса је императив будућности које ће да траје, али не треба занемарити значај Рудника и ТЕ са друштвено социјалног аспекта становништва које живи у Пљевљима, у овој рударској грани директно и индиректно ради и остварује своју егзистенцију преко 10.000 становника у Пљевљима, не рачунајући пренос и трговину производа ЕЕ из ТЕПВ преко система ЕПЦГ.

Рудник и ТЕ Пљевља, су стратешка предузећа, која захтевају добре домаћине управљања са неопходном визијом стратешког развоја овог система, који директно утиче на егзистенцију Општине Пљевља па и Црне Горе.

Оно што је битно, јесте, да је неопходно урадити једну Стратегију развоја свих лежишта угља пљеваљских басена од стране компетентских институција, као инвестиционо стручног документа, којим ће се сагледати и одредити правци даљег одрживог развоја и производње угља у Пљевљима. Таквог документа за сада нема и без њега је само нагађање појединаца о /не/ перспективности, односно /не/ одрживе производње ЕЕ из ТЕ Пљевља и самим тим будућности самог града.

Моје лично мишљење јесте, да Рудник и ТЕ Пљевља имају добру будућност у одрживој производњи ЕЕ, уз модернизацију производње и примену еколошких стандарда које убрзано треба инплементирати.

Не треба заборавити да је још увек производња ЕЕ из угља данас од укупне производње у свету заступљена близу 2/3, и супституција такве врсте енергије енергијом из обновљивих ресурса ће дуже потрајати, без обзира на светски тренд који иде у том правцу веома интезивно да се супституцијом зелене енергије потисне енергија из угљева. На ту спорост утичу бројни фактори, за које би требало доста времена да се образложе разлози и ризици непромишљеног затварања рудника угља без алтернативних решења. 

Приликом преелиминарних разговора са пословодством наше компаније, али и током састанака са представницима Владе Црне Горе, назначен је приоритет да цементара буде еколошки прихватљива, тј. да функционише на оним технологијама који ће испоштовати, иначе, крајње ригорозне еколошке стандарде.

Претходно сам напоменуо да Пљевља имају веома квалитетне минералне сировине које се користе као компоненте за производњу еколошког цемента /ЛЦ3/ који је сад ХИТ у светским новим технологијама. Те су лапорци, глине, кречњаци, доломити, ТЕ пепео и шљаке и др сировине као адитиви за ЛЦ3 цемент. Количине тих сировина за цементну индустрију које се налазе на територији Пљеваља су заиста огромне и без сумње има их толико да производља цемента може да траје преко 50 година са годишњим капацитетом производње око милон тона цемента.

Институт Бор, ради технолошка испитивања квалитета минералних сировина за производњу еколошког цемента /ЛЦ3/ са реномираним фирмама из Немачке. Резултати тих лабораторијских испитивања су у завршној фази и врло брзо ће бити готов тај елаборат и достављен Руднику на коришћење.

Резултати тих испитивања су показали да су минералне сировуне као компоненте за производњу еколошког цемента задовољавајуће и да дају добре карактеристике тог еколошког цемента. Следе даље стручне и ивенстиционо техничке анализе и пројектна решења одрживе производње еколошког цемента, након чега би се кренуло у конструкцију изналажења партнера или инветиционих фондова за  изградњу Цементаре.

Потенцијални инвестициони захват у Цементару у сваком случају је обећавајући инвестициони подухват, веома значајан за Општину Пљевља, обзиром на потенцијалност минералних ресурса који су на располагању и које поседује Општина Пљевља, а кључне сировине су продукт при експлоатацији угља, што знатно појевтињује трошкове при производњи цемента.

Оно што предстоји, јесте, након технолошки истраживања ЛЦ3 цемента, која су дала позитивне резултате, интезивно кренути у изради инвестиционо техничке документације, пре свега, Префизибилити студије могућности изградње еколошке цементаре уз помоћ ино компанија који се баве производњом опреме и технологије цемента, као базни документ даље израде инвестиционо техничке документације, па самим тим и изградње фабрике за производњу еколошког цемента.

Руковоство Рудника је препознало стратешки интерес производа који се експлоатишу при производњи угља као нус продукат, а који се сада низашта не користе као што су лапорац и глине, а главне би биле компоненте за екоцемент.

Добро је то што су покренута стручна испитивања и коначно утврђен квалитет и квантитет минерални компоненти за еко цемент, што до сада то нико озбиљније није покренуо, заиста треба одати признање добром домаћину Рудника, који поред производње угља тражи за будућност алтернативу одрживог развоја Пљеваља. 

Такође, постоји сарадња и на плану израде „Главног рударског пројекта експлоатације угља на површинском копу „Потрлица-Калушићи“ до краја експлоатације?

Тако је, као што сам и напоменуо у претходном разговору, Институт из Бора интезивно ради и у поодмаклој је фази израде Главног рударског пројекта, уз примену најсавременијих софтверских пакета у свету из области рударства, веома стучног и способног кадра, са великим искуством и знањем по признању бројних светских компанија са којима дуго радимо како у региону тако и у свету.

Пројекат ће сагледати све актуелне и будуће проблеме експлоатације, дати решења одрживог развоја рудника, комплетне инфраструктуре током експлоатације и инфраструктуре, након завршетка  експлоатације предметног лежишта по најсавременијим стандардима који су примењиви у датим околностима и ситуацији за предметну област.

У сваком случају, након завршетка предметног пројекта биће презентирана сва решења, тако да ће бити прилике да презентирамо сва кључна решења и бенифите тих решења.

Сарадња Института и наше компаније постоји већ дуже вријеме. Како бисте оцијенили интезитет и квалитет сарадње са актуелним руководством и, да ли постоји одређена разлика у односу на остварену сарадњу са претходним руководствима?

Из претходног разговора јасно се уочава та веома продуктивна сарадња, нарочито када је у питању одрживи стратешки развој Рудника који је императив садашњег руководства, врло је присутан домаћински приступ садашњег руководства и жеља да се нешто више и боље створи за добробит рудника и запослених, као и за ширу друштвену заједницу.

Приступ и комуникације руководства са свима су доступне, отворене, нема глуме неких "величина" неких тајаствености, имају јасан циљ и траже јасне одговоре без завијене форме и мудровања, са јасним ставовима и позитивним ставовима мишљења, тежећи да избаце сујете и манире који оспоравају пут до циља. 

Пример томе је као сам и нагласио садашњи развој Површинског копа који је доведен на ниво школског примера у региону, а то се само може знањем, перманентним боравком руководиоца на терену, добрим извршиоцима механизације и добрим планером, то је садашња реалност без лажног ласкања, и браво за те људе који тако домаћински раде, и само да наставе са већим интезитетом, јер без доброг рудника и одрживе производње нема ни егзистенције за запослене и њихове породице, а самим тим и за менаџмент.

Свједоци смо појачане агенде тзв. зелене транзиције и фаворизовања обновљивих извора енергије на уштрб коришћења угља за производњу електричне енергије. Који је Ваш став?

Тако је, мало сам се дотакао у претходној причи зелене енергије, она је у сваком смислу део наше будућности, и проћи ће доста времена да би се потиснула фосилна горива која су сада носиоци производње скоро 2/3 светске производње ЕЕ. Ако би посматрали регион Балкана, па и шире, производња ЕЕ је доминантна из фосилних горива нарочито угља и она ће по мом мишљену потрајати у том предњачењу, и сигурно ће ући у другу половину овога века та производња, а када је у питању производња ЕЕ из земног гаса она ће потрајати веома дуго.

Најпоузданија производња ЕЕ је из нуклеарних централа, али је она доступна малом броју земаља из различитих околности и на њу могу да се ослоне само глобалне силе света и делом мање које су биле у неком ситему глобалне припадности или мање богате земље са сигурним државним системом.

Хидро енергија је најсигурнији снабдевач производње ЕЕ из корпуса обновљивих ресурса, али је тај ресурс ограничен са потенцијалима, и будућност је на проточним ХЕ које имају двојни бенифит, један је производња ЕЕ, а други регулација река и заштита од поплавних бујица. Такав тип електрана сигурно има потенцијала на рекама Лим, Ћехотина, Морача, Зета, Пива, Тара..идр, које не угрожавају еколошку средину, а имају вишеструки бенифит.

Ветро и соларни паркови су мање продуктивни произвођачи ЕЕ, али у сваком случају су добродошли, код њих је степен искоришћења ЕЕ веома низак у односу на претходно побројане изворе за производњу ЕЕ, и он износи ретко у просеку преко 25% годишње у односу на исталисане капацитете. За такав вид производње су потребне огромне површине исталисаних панела како би реална производња ЕЕ била већа и донекле заменила фосилна горива.

Тако да ови извори производње ЕЕ пре свега соларни панели, нису без значаја у билансу снабдевања ЕЕ у комплетном енергетском ситему Црне Горе, али за сада без фосилних горива нема одрживог развоја на бази садашњих биланса расположивих енергетски ресурса.

Др Миле Бугарин, дипломирани је инжењер геологије. Рођен 1962. године у Бијелом Пољу. Дипломирао је 1986. године на Рударско-геолошком факултету у Београду, на смјеру за истраживање лежишта минералних сировина. Магистраски рад и докторску дисертацију успјешно је одбранио на истим факултету.

По завршетку студија запослио се у Институту за бакар, данас Институту за рударство и металургију Бор, на чијем челу се налази од краја 2014. године. Од запослења до данас Бугарин се активно бави научно – истраживачким радом, а објавио је бројне радове и учествовао у изради око 50 пројеката, студија и инвестиционих програма на истраживању и валоризацији минералних сировина за домаће и иностране клијенте. Такође, аутор је 4 монографије и једне књиге.

Слободан Радовић